Овај
живот прилика је моја,
Да се
докажем у свему
Да
покажем колика ми је воља
И да се
одужим Њему.
Овај
живот воз је мој
Признајем,
врло ми је драг.
Пред
задњом станицом рећи ћу стој
Да оценим
какав му је траг.
Шта је
иза мене, видећу већ сада
Је ли
поље цвећа ил` депонија срама.
Да ли има
нешто сем чемера и јада
Или
одлазим одавде прекривен велом блама.
Онда ћу
рећи крени
До задње
станице тужно.
Погледаћу
смрт у очи
И воз ће
наставити јужно.
Нема коментара:
Постави коментар