Песма Трећа

Пустиће нас туге

Како иду дани, и све ниже падам,

Еволуција је наша од роба до слуге.

И, има ли сад сврхе нечем` да се надам,

Но, кроз сузе молим, пустите нас туге!

Паметни су се људи показали свету

Још док су болести владале, попут тифуса и куге

Дивим им се, но морам да угасим сету

С` тога волео бих да нас пустите, туге!

Наду треба имати, чак и оног трена

Кад је нада једина, када нема друге

И са умом чистим, чврстим као стена

С` упорношћу желим, пустите нас туге!

Без обзира на живот, какав год да нам се пао

Низаће се несреће, дуге као пруге

Зато живимо сад живот, који је Бог дао

С` једном надом само, пустите нас туге!