Савршени, ти

Мало фали да опоменеш друге

Чине ти се тако небитним и да су од тебе ниже,

А истина је да ни ти ниси прошао испод дуге

И да си само слепац који туђе лиже.

Не заслужујеш да живиш!

Такав дар ти је пружен, али с` грешком,

Грешиш јер си луд, па за то своје кривиш

Не видиш да си глуп и под муком тешком.

Знам да сам ти смешан

Делујем ти јадно јер сам ти у очима такав,

Кад видиш да ниси савршен и колико си грешан

Увидећеш да ја и нисам тако длакав.

Све је у људском мозгу

Толико сложен да му поправке нема,

Слушао ја Брену, Џенана ил` Розгу

Ја ћу побеђивати у игри стрпљења.

Немој да си од два лица

Нико ти није крив што си устао на леву ногу,

Немој рећи да је случајност ситница

Јер се први мачићи не бацају у воду.

Ако ти пак одговара боље

И за јутра си за добра дела оран,

Немој рећи да си лепе воље

Јер се по јутру не познаје дан.

Ти га окрећеш, али ти на исто дође

На Бога се љутиш, ал` он ти није близу,

Зато пустиш глас на све што крај тебе прође

И полако губиш пријатеља, још једног у низу.

Тако си ништаван и труо

Право оличење оног без живота,

И пусти гласине што си о себи чуо

Намћори живе дуго, смеши ти се стота.

Често сам размишљао чему те Бог држи

Је л` сам ја у питању, или Он то не види,

смислио је план, хоће да те пржи

Неће ти без казне рећи: „ Слободан си, иди“.

Правда је већ присутна, за то се не бринем

Логика постоји, ја је само певам,

Док си жив, ту сам да ти звезде скинем

А кад онемоћаш, да ти помогнем, ја разлога немам.

Труо ти је живот, не воле те твоји

Оставила те жена, а деца са њом су,

Верујеш ли сада да човек судбину кроји

И да нема трња за сирочад босу!