Песма Четврта

У даху

Још само мало...

Мало фали љубав, јер доста је било зиме

Пожелим да се дерем

Али заборавих ти име.

Ја не желим да користим

Нит` у кревет да те водим

Желим да те љубим, мазим, волим

Да се уз љубав нову родим.

Много промена не води ка много среће

Извлачим максимум од живота

Али срце то прихватити неће

То није одговор.

Никад неће бити нешто што није нежно

Јер оно што није праведно, мора бити грешно

Сва та ствар без љубави

Мени не делује смешно.

Није то живот без љубави

То је љубав без живота

Али љубав према ничему

Као љубав кад волиш скота.

Непроцењиво кошта твој осмех

Твоје усне, кад заиграју без повода

Жури ми се да ти кажем да те волим

Иако ми није још пружена толика слобода.

Али шта ћу, жељан сам утехе

Надам се, наћи ћу је у твом крилу

После толико промашаја

И ти заслужујеш да те неко гледа као вилу.

Живот узима, колико даје

Горе – доле, туга, више – мање.