Случајност, игра судбине. Кажу да оно што Бог састави то нико не раздвоји, можда и јесте тачно. Како год, ја је волим. Волим њен осмех, њене продорно зелене очи, најслађи размак међу зубима који је чини упечатљивом и појавом која се уреже у мисли при првом погледу. Волим је сањиву и рашчупану, сјајем Сунца окупану и крај мене заспалу. Волим да је волим, и то ме чини посебним, зато што волим њу.
Почетак је од ње. Надам се и крај. Она је моја инспирација, моја жеља, моја воља за помаком и разлог за све добро. Од мене је створила уметника, песника, пријатеља, човека, савршеног љубавника, верног партнера.
Све у периоду док је крај мене посвећујем њој. Све у периоду док је у мом срцу посвећујем њој. Посвећујем се њој.
Нема коментара:
Постави коментар