Повратак

Допустим да се спустим

довољно ниско

веома земљи блиско.

Тек када ме дела заболе

ја се дочекам на волеј.

Тако се шутнем у дупе

и отворим старе рупе,

претећи да ме повуку

држећи ме чврсто за руку.

Не, нисам потонуо

већ само тренутно клонуо,

јер кад се на мисли не пази

мозак те моментално згази.

Али пре него што се то деси

вратим се својој адреси.

Осетим да и даље дишем

па зато и ово пишем.

Јер кад се спустим довољно ниско

сувише дну блиско,

Живот ми на боље крене

јер ја имам њега,

а не он мене. 

Позната

Прикрадала си се годинама

чекала прави тренутак

и ево те

опет си ми гост.

Покушавала си ноћима

али је умор био јачи

или је водка била слаба.

Опет ћу те гушити људима,

обавезама,

игнорисаћу те сновима

и јутром окретати нови лист.

Писаћу преко твојих оцртаних трагова

затим читати ту сваштару 

онда када нестанеш. 

И ниси ти проблем

да нема тебе

не бих ценио твоју супротност.

Уосталом

ово сам сам тражио,

а најбоље знам

да је са собом најтеже.

Другарство

Зашто је тешко друг бити?

Па није то кап, испарити неће

Увек ће након тога већа киша лити

и Земља ће наставити да се окреће.

Заштo је тешко друг бити?

Да разумем да је суза, преко тоне тешка

али нешто чега не можемо бити сити

то, другарство, не може бити грешка.

Зашто је тешко друг бити?

Рећи да не можеш онда кад је тако

Изгледа да је лакше кукавички се крити

па можда бити друг није баш ни лако.

Протраћен

Снага тинејџера.
Радозналост детета.
Озбиљност старца.
Где ти је живот?
На шта бацаш секунде?
Због кога ти пролазе сати?
Зашто не примећујеш тај ваздух који удишеш
и зашто га игноришеш?
Заборавио си колико је он укусан када си болестан
када ти мозак зависи од леве ноздрве 
кроз коју улази тек довољно ваздуха да он функционише.
Заборавио си да тај мозак има дивне идеје
када га не мучи бол лобање
због чега свој организам трујеш отровима.
Каква иронија
Бол у глави
лечиш преко стомака.
Горе поменуте тренутке
проводиш дрогиран.
Не постојиш
и то ти се свиђа.
Покушаваш да изађеш из шаблона
лакташ се коленима
бориш се против чега си направљен.
Бежиш од свега
Претвараш се да то ниси ти.
Ајде то што завараваш друге
него завараваш и себе.
Завараваш време
а оно пролази.
Завараваш свој живот
а њега ти нико неће вратити.
Завараваш све 
Али мене не можеш.

Затворен

Кад ме пукну емоција двеста

Ја се одмах померим с места

Како таква збивања нису честа

Не наилазе ми чула шеста.

Немам представу шта би то могло бити

Па ће се то за сада крити

Неки људи су превише ситни

Да разумеју те сложене нити.

Превише размишљања доносе муке

Са ким ће се моје укрстити руке

Зато искључујем све сувишне звуке

Јер се гушим од сопствене буке.

Ја, Афоризам, признајем да сам крив за многе тешке тренутке мог Ствараоца.
Последица сам дугоумних размишљања изазваних плиткоумним делањима.
Напоље су ме истерали ројеви несмотрености... и даље их осећам међу својим редовима.
Молим на помиловање од стране мојих читаоца на основу лепих тренутака који су овековечени позитивним делом странице где господарим.
Не тражим разумевање.

 Ипак ће све остати само на речима.

Упутство за успех

Трезвеност.

Рационалност.

Хладнокрвност.

Смех.

Мали циљеви.

Велики успеси.

Самопоштовање.

Самопоуздање.

Самоувереност.

Самосвесност.
Самоиницијатива.

Самозадовољење.

Вера, а не нада.

Искуство, а не пораз.

Живети, а не преживљавати.

Захвалност на пруженом дану.

Захвалност на успешном дану.

Љубав.

Љубав према људима.

Љубав према стварима.

Љубав према стварима.

Широк дијапазон интересовања.

Знатижеља за новим.

Дивљење према прошлом.

Уживање у садашњем.

Незаситост у малим остварењима и 

Скромност после великих.

Наћи добар разлог за борбу и

Лош изговор за одустајање.

Одустати тек онда када понестане опција, то значи

Борити се док си жив.

Шта је то

Шта је то са људима
који се понашају као животиње.
Са женама које се понашају као девојчице
и девојчице као жене.
Шта је то са мушкарцима
и њиховим фризурама;
и то што су кул цурама.
Шта је то са лепотицама
које момка немају
а момке одбијају.
Шта је са планетом
и овим целим светом,
зар сам ја овде најлуђи
па да будем најљући.
Шта је са сновима
зар се више не сања будан
зашто је свака реч празна
а сваки труд узалудан.
И баш ми није јасно
зашто људи не живе страсно.
Шта је са оптимизмом?
Зар он постоји само у математици
А све је више неурачунљивих.

Сваштари

Блогери
Влогери

Песници
Писци
Приповетписци
Романописци
Новинари
Фотографи
Научници
Филозофи
Коментатори
Критичари
Сликари
Уметници
Глумци
Певачи
Стилисти

и шта све више не...

Данас би сви да буду све.

Сви се у све разумеју. Сви све схватају. Тумаче дешавања на свој начин који је, јелте, једини нормалан и исправан. 

Данас је свима све на дохват руке. Све је доступно и спремно да буде подвргнуто новим идејама и мишљењима.

Биће да људи једноставно траже ''леба без мотике'' и начин како да најлакше уздигну себе. Као да свет већ није довољно извештачен, они би да унесу још мало шминке.

Будући да се грозим истог, боље би било и ја да обратим пажњу на оно што радим.

Да престанем да водим блог, пишем песме, одустанем од романа, поцепам приповетку, избришем фотографије, одбацим диплому, оканем се коментарисања. Да више не филозофирам о животу и људима. Да престанем да критикујем уметничка остварења, бацим све цртеже и да се не представљам као Уметник. Време ми је да престанем да глумим да бих се уклопио и не певам више када ми је до тога. 

Можда је још нешто у животу остало неотрцано.

Љубав је само соларна ћелија

Љубав је соларна ћелија и ништа више

панел се увек исто поставља и брише,

соларни концетратор је већ нешто друго

и облак кад наиђе уз капи кише.

Љубав је соларна ћелија и ништа више

алуминијумски рам и окаљено стакло,

челична конструкција је већ нешто друго

и облак кад наиђе уз капи кише.

Понекад је пад напона

последица безброј мрачних ноћи,

узалуд се тама моли

то је диода, то се воли.

И кад очи Сунце пржи

тад се максимални напон држи,

или када лимени кров гори

то је ћелија, то се воли.

Љубав је соларна ћелија и ништа више

обичан ПН спој танак попут папира,

бајпас диода је већ нешто друго

јер сенка често соларни панел дира.

Напомена: Текст је преправљена верзија већ постојеће песме: Викторија - Љубав је само реч

Kako ste, blogeri? Regionalno istraživanje blogosfere #Blogometar15

   Svaki treći web sajt na svetu je blog. Tri od četiri internet korisnika redovno čitaju blogove. Svakog dana objavi se blizu 3.000.000 blog postova. Pet od šest internet “influensera” su blogeri, a na njih najveći uticaj vrše opet drugi blogeri.

   Od 2012. do danas podaci o broju blogera variraju. Uzveši u obzir sve dostupne podatke - na svetu postoji između 350 miliona i pola milijarde blogova.

   Do momenta kad završite čitanje ovog teksta biće objavljeno preko 20.000 novih blog postova!

   Blogosfera bivše Jugoslavije se do 2008. godine eksponencijalno razvijala. U to vreme je brojala do čak 1.000.000 blogova. Ali o blogovima u regionu danas znamo manje nego ikada. Blogeri, ne znamo kako ste, a to je važno!

   Ne znamo šta blogere muči, zbog čega ne pišu češće, da li se osećaju sigurno da objave šta god žele, da li dobijaju podršku prijatelja i od koga trpe pritiske (ukoliko ih trpe), ne znamo koliko ima blogova, na kojim su platformama, da li su blogeri i blogerke upoznati sa svojim pravima, koliko često su ta njihova prava ugrožena... o blogerima i blogerkama pouzdano znamo manje nego o bilo kom drugom društvenom mediju. A dok nešto ne izmerimo, ne možemo ga ni razvijati. Dok ne saznamo kako smo, teško je blogosferu unaprediti do nivoa najznačajnijeg medija društvenog interneta što bi naša blogosfera sigurno mogla da bude!

                                                                    

*****************************************************************

   Blogeri evo šta možete da uradite u samo 15 minuta za desetine hiljada blogera:

1.      Popunite istraživanje klikom na LINK

2.    Jednostavno napišite blog post podrške kopirajući tekst o Istraživanju (ceo tekst koji možete kopirati i objaviti na svom blogu, baner, kao i ilustracije možete preuzeti OVDE)

3.    Podelite link do #Blogometar15 na društvenim mrežama klikom na ovaj LINK

   Detaljne rezultate u različitim formatima podelićemo sa svima vama, uz zadržavanje anonimnosti svakog ispitanika. Za sva pitanja pišite nam na blogometar@proceniweb.com Hvala na solidarnosti!

Napomena: Tekst je u potpunosti preuzet sa interneta u svrhu širenja svesti i informacija o blogovima i blogerima, a kao projekat  #Blogometar15.

Жељни промене

     
    Душу бисмо продали за промену. Није проблем ни шта имамо, ни шта немамо. Не ради се о томе шта желимо или шта смо достигли. Једноставно је ствар престижа. Тежимо да избегнемо монотоност. Хитамо променама ма какве оне биле. Несвесно и неопрезно. То је једна од лоших навика људи. Друга је тежња. Тежимо да тежимо. Тежимо да достижемо. Далековиди смо, рекао бих. Када је циљ далеко идемо њему. Једино нас то и покреће. Жељни смо освајања. Када га достигнемо, превише нам је близу да бисмо га разазнали. Не видимо шта нам је пред носом зато што нам у видокруг улази ствар из далека. Више не знамо шта нам је примарно, а шта периферно. Зато падамо. Зато патимо.

     Тешко је одвојити добру страну овог проблема, од лоше. Свакако није добро бити слуга учмалости. Међутим, поставља се питање шта је ту заправо учмалост. Како знати шта треба задржати дуго поред себе, а шта не?

Не можемо то знати

па се проблем ту не крати.

Кад год се на добро врати

човек ће да се злопати.

Онда, када се зло сјати

похлепа се наплати.

Писмо (одломак)

Глава XVIII

-          Мислиш да ме чује?

-          Не знам. На филмовима обично све чују.

-          Да зовемо хитну?

-          А полицију?

-          Дај бре Мајо па није га нико... Мислиш?

-          Не знам. Дише, али ме брине ова крв на тепиху. Шта ли се уопште десило? Донеси ми молим те мало сирћета из кухиње.

-          Одмах!

-          Мире, и крпу! Време је за буђење.

... Сада на комадиће исецкате краставац, количина по жељи. Наравно, пре тога га ољуштите. За уситњавање сира користићемо ренде, али најкрупнију страну, како би задржао своју текстуру. По потреби додајте уље, по могућству маслиново, а ко воли може додати и сирће, само не претерати јер...

-          А да му сипеш у нос мало?

-          Зашто у нос аман?

-          Па не знам, лакше него да му отвараш уста... небитно.

-          Мислим да реагује.

-          Јоване!

-          Срђане. Срђане! Срђане!

-          Еј човек, полако бре, Мирко овде.- шамарао ме је док ми је Маја и даље подметала под нос крпу са смрдљивим сирћетом.

-          Склони бре то!- грубо сам јој одгурнуо руку, не схватајући шта се догађа.

-          Полако! Држи јастук.- рекао је Мире док ми је стављао јастуче под главу.

-          Је л си добро?

-          Не знам. Шта је било?- питао сам моју девојку  која је седела поред мене.

-          Шта је било? Ти то нама кажи. Спаваш, а кауч је умазан крвљу, и тепих такође, погледај!

-          Човек! Где је?

-          Који човек бре?

Нагло сам устао из кревета, скоро обаливши Мају са њега.

-          Где је? Је л га је неко видео?

-          Ко Јоване? Чекај, глава ти је сва у крви! То је твоја крв!

Пипнуо сам се за потиљак и умало се нисам срушио на под од бола!

-          Ааааа!

-          Је л си добро? Полако, ево ти крпа.- Узео сам крпу коју ми је Маја дала.

-          Добро сам, само ме је заболело на додир.

-          Да видим, сагни се.- нагнуо сам главу пошто сам био мало виши од своје девојке, која је иначе мала растом, а такве сам у ствари обожавао.

-          Не види се ништа, али ти је коса сва у крви.

-          Пусти сад то. Добро сам.

-          Па шта се десило? Ко ти је то урадио? -  Нервозан Мире ме је бомбардовао питањима.

-          Чекај, не знам. Неки човек је био ту када сам се ја вратио од Оље.

-          Оље!?- питала је Маја високим гласом од кога ми је глава пулсирала око ране.

-          Пусти сад Ољу- рекао је Мире- Зовем полицију!- одлучно је окретао број телефона на свом мобилном.

-          Шта да пустим Ољу? Шта си тражио код те курве? Је л сте само причали, а?

-          Не!- викнуо сам.

-          Нисте!?

-          Не да зовеш полицију!

-          Зашто човече аман? Па напали су те. Још у твом стану!

-          Сачекај мало.

Ушао сам у предсобље, и покушао да се присетим шта је десило.

-          Био је овде кад сам ја ушао, затим сам ја ушао у собу с намером да те позовем, и задње чега се сећам јесте да ме је ударио неком мотком, нечим...- присећао сам се наглас.

-          Дај онда да нађемо то чиме те је ударио. Мора да су остали отисци.

-          Да!- ускликнула је Маја- и на вратима. Дефинитивно мора да зовемо полицију.

-          Не, рекао сам!

-    Шта се дешава па нећеш да их зовемо?- испод обрва ме је погледао Мире- Зашто уосталом ниси закључао врата када си излазио?

-          Па није- једва је дочекала- журио је код оне... Ма сад ћу ја да видим шта она хоће.

-          Стани бре- препречио сам пут мојој девојци која је дефинитивно била одлучна да скокне до моје лепе комшинице.- Објаснићу ти касније за њу, отишао сам на минут само да јој нешто помогнем.

-          Ако је минут, сам, онда ти верујем.

-          Хоћеш да прекинеш?!- раздрао сам се већ изнервиран- Прво шта ћемо да урадимо је да...- у пола реченице прекинуо ме је звук отварања улазних врата. Крв ми се следила. Код нас нико не улази без звона. Осим ако је неко непожељан, или...

Ја сам остао укопан, а Маја ме је при самом отварању врата јако ухватила за руку. Мирко је пошао према ходнику и после два корака застао.

-          Иване!

Чудне су навике људске I

   

   Научно је доказано да је свако људско биће на Земљи јединка за себе, односно да свако носи свој јединствени ДНК код. Са друге стране, постоје сличности, како физичке, тако и менталне.    Та идентичност не мора бити условљена неким посебним законитостима. Ипак, свакако је примећено да она постоји између људи унутар неке нације.

   Не могу да кажем да сам пропутовао свет и упознао све људе различитих нација и вера, а још мање да сам залазио у све слојеве њиховог друштва. Тако нисам ни упознат са оним што карактерише одређени народ, али било би сурово смешно да још неко осим Срба има навике као што су неке које ћу споменути у наставку текста.

А?

   Постоји нешто горе од српске грозне навике да се питања Молим? Извини? Шта? често замене упитном заменицом А? Сигурно сте помислили на ону нашу 'лепу' навику да у разговору користимо узречицу Бре! Да, имамо сва права за коришћење те речи и пошто су многи писали о њој нећу много да дужим. Постоје више верзија шта значи та реч почев од претпоставке да се ради о новом облику речи из народних писанија из 17. и 18. века где је постојала као 'бри', 'бро'. Тако се ради о набрекивању, наглашавању или знаку љутње. Затим постоје и верзије да је реч настала од шпанске речи Hombre (човек) као и да је то турцизам, синоним за погрдну реч магарац, будала. 

  Ако сте помислили да је то горе, погрешили сте, нисам на то мислио. Нешто горе од речи потекле из народа под чијим ропством смо  били пола века, а да притом има погрдно значење, је реч која непристојно прекида саговорника, изговорена у лоше време, на лош начин и без икаквог смисла.

 Ситуација је следећа: Причате са неким (обично је тај А? синдром примећен код старијих особа) и непосредно од почетка ваше реченице, негде између прве и друге речи, бивате прекинути једним гласним и чистим 'питањем' A?  Дакле упадица без смисла и циља. Слушалац једва да је пропустио и једну реч ваше реченице, а већ није чуо (разумео) нешто. Све и да је пропустио мистериозни почетак реченице која је од космичке важности, свако мало писменији човек ће и без њега наћи смисао те реченице. Та претпоставка о случајном пропуштању прве саговорникове реченице бива све мање логична када се упадица А? понавља из реченице у реченицу. 

   Примећено је да у тим случајевима, жртва ове тортуре често губи карактеристике човека јер зверски жели да глава која је прекида буде измештена из свог природног лежишта.

Ма не.

   Да ли због доказивања у друштву, уздизање изнад других, неког комплекса или из неког другог разлога, људи често имају потребу да увек буду у праву у разговору са неким. Приметио сам тако да ће вас људи те сорте малтене убедити у неисправно, само како би њихова била задња. Они мање тврдоглави, али ипак од тог соја, се испрва неће сложити са вама и то фразом Ма не. Након тога ћете ви очекивати да вам образложи своје другачије мишљење али ћете добити вашу причу на исти или идентичан начин. Па то и кажем, рећи ћете, али вас друга страна неће разумети.

   Наставиће се, бре!