Прикрадала си се годинама
чекала прави тренутак
и ево те
опет си ми гост.
Покушавала си ноћима
али је умор био јачи
или је водка била слаба.
Опет ћу те гушити људима,
обавезама,
игнорисаћу те сновима
и јутром окретати нови лист.
Писаћу преко твојих оцртаних трагова
затим читати ту сваштару
онда када нестанеш.
И ниси ти проблем
да нема тебе
не бих ценио твоју супротност.
Уосталом
ово сам сам тражио,
а најбоље знам
да је са собом најтеже.
Нема коментара:
Постави коментар