Протраћен

Снага тинејџера.
Радозналост детета.
Озбиљност старца.
Где ти је живот?
На шта бацаш секунде?
Због кога ти пролазе сати?
Зашто не примећујеш тај ваздух који удишеш
и зашто га игноришеш?
Заборавио си колико је он укусан када си болестан
када ти мозак зависи од леве ноздрве 
кроз коју улази тек довољно ваздуха да он функционише.
Заборавио си да тај мозак има дивне идеје
када га не мучи бол лобање
због чега свој организам трујеш отровима.
Каква иронија
Бол у глави
лечиш преко стомака.
Горе поменуте тренутке
проводиш дрогиран.
Не постојиш
и то ти се свиђа.
Покушаваш да изађеш из шаблона
лакташ се коленима
бориш се против чега си направљен.
Бежиш од свега
Претвараш се да то ниси ти.
Ајде то што завараваш друге
него завараваш и себе.
Завараваш време
а оно пролази.
Завараваш свој живот
а њега ти нико неће вратити.
Завараваш све 
Али мене не можеш.