Тамо, где почињем ja

Ко си ти?
Баш ти који сада читаш ове редове,
као да немаш шта друго да радиш.
Па тумараш по синапсама мог мозга,
Мог ума
Мог подрума.
Ето, ја се потрудих
да напишем нешто лепо
чисто
да се тргнем из загрљаја стварности,
мало грубог загрљаја.

Зато сам побегао овде
а ти си ме нашао.
Добродошао!
Шта сад, бићу добар домаћин.
Почастићу те искреношћу

и стиховима насталим
услед прекомерне среће
или неописиве туге.
Како год.
То је мој живот,
то је живот свих нас.

Извини
због бајатих афоризама
нисам дуго силазио доле
али
Има и оних мање бајатих
које сам нашао негде успут.
Размишљао сам о нечему
што је ван мог домета
мог ума,
па је све то туђе.
Ја и немам нешто посебно моје
ето, ово што видиш, то је.
Кад дође инспирација
дође и лош тренутак,
па оно што остане
запишем.

Тако написах Реч Аутора.
Можда је превише апстрактно
мало ко ће и да разуме шта сам хтео,
Али ја разумем
и мени је то довољно.
Доста је било због других.
Елем,
за оне који ме мање знају
ту је О Аутору,
лепо написано, најлепше
Зар не? Зашто?
Зато што је туђе.
Ту ћеш наћи свет
мој свет,
дволичан и безосећајан.
Удариће те суровост времена,
времена
у коме се аутор налази
и сналази.
Ти добри човече
који не разумеш ове речи
и тај свет у коме ја живим.
Коме је све лепо,
који се свима смешиш, а не знаш ко је
који све љубиш, а не знаш са ким се тај љубио.
Коме је живот цвеће
а околина врт.
Теби, коме је највећи проблем
шта обући
и какво лице данас ставити...
Дедер
Изађи
Нађи друго место за убијање времена
јер је ово довољно убијено
од стране таквих као што си ти.

Живели!