Као ништа

Сузе у очима

парови пред њима,

загрљени, срећни, а ја

тужан пред свима.

Није ми жао растанка

већ због њеног бола,

питам се, колико ће

за пребол требати алкохола.

Суза навире

али покренути се не да,

чекаш пораз с' леђа

али он ти дође с' преда.

Грло јако боли

горчина због блока,

већ вољена силуета

ишчезава из ока.

Сломљен постајем

док емпата постајем,

прешавши једну кризу

за нову поново добијам визу.

Док сам ишао ка вису

пао сам на дупе,

тамо где други буше

ја попуњавам рупе.

Добре девојке падају

док срећу имају глупе,

нису навикле да губе

зато чувају своје зубе.

Нема победе без жртве

за добробит целе групе.

И ја бивам поражен

постајем поразом згажен.

Трудим се да ћутим бар вечерас

све сам ионако покварио причом,

а и зашто причати озбиљно

када она то сматра кичом.

Гледаћу још тренутак

како остављам предивно биће,

а већ сутра ћу бити чињеница

која нема покриће.