Закључак

И тако

био сам свако.

Желео свашта

а то је била моја машта.

Волео сам своје,

и препознао све боје.

Био сам све

од господара до слуге.

Али никада, као с њом

нисам видео боје дуге.

Нисам ни добар био

зашто бих то крио.

Лоше сам ценио, добре губио

пружену љубав често сам убио.

Ретко сам трајао,

више дотрајао.

За мало сам жив

и за то сам крив.

И што дишем ваздух туђи

и што сам с годинама мање луђи.

Немам више снаге

да тражим особе драге.

Иако ми је драга свака

није ми фора јака.

Када је шанса проста

мени није доста.

Као човек, и ја ка вишем тежим

а тако од тога бежим.

На себи сам дуго учио

па сам на крају закључио:

Човек не жели савршено

јер би било свршено.