Лењост, болест богатих

  То је оно што нас редовно прати кроз живот.

Болест за коју нема лека. Навика које се не можемо отарасити.

Питање на које многи немају адекватан одговор, немају никакав одговор, или их једноставно мрзи да размишљају о њему.

    Стање свести које не бих ни сврстао у стање, а камоли у свесност.

   Ова појава је у стању да обори најјачег, затупи паметног, и сваку жељу за помаком баци под ноге.

Дешава се и да сасвим случајно изазове навалу инспирације као што је сада био случај.

Мозак, Руке, Инспирација и Мрзовоља у окршају века уживо, у мојој соби.
Лењост, често за њу немамо изговора, али увек нађемо разлог.

   Након што јој пође за руком да нас буквално спусти на тврдо тло (мада је у ортаклуку и са меким површинама), крене на нове нивое свог пустошења.

Пође од наших планова, циљева, и почне рушити свет око нас.

Одомаћи се у нашем организму као припадник националне мањине у Србији. Само добије мање права. Увек је можемо контролисати.

Постоје више врста лењости, и припадник сваке од њих је добро препознатљив.

Прва: физичка лењост.

Професионалан назив болести: Квазипарализа.

   Не, то није умор од напорно проведеног дана на послу, факултету или од других дневних активности. Не, ти немаш 50 година. Једноставно, тебе мрзи. 
То је оно кад устанеш ујутру из кревета и мрзи те да одеш до продавнице по хлеб како би ти јео. Тек си сад устао и мора да се одмориш! Бог ти пружа нови дан, нови живот у малом. Пружа ти шансу да успеш, да се поправиш и докажеш. Како Р. Шарма каже: Нови комплет од 24 часа.

Друга: умна лењост.

   Професионалан назив болести: Квазиретардираност-у-мозак.

Мрзи те да учиш, да размишљаш, да причаш. У тренуцима када овај тип болести попусти, дођеш себи и тада почиње процес самоизлечења. Почнеш да размишљаш о томе како си доспео у тај стадијум и гледаш последице тога. Након тог првог дела самоизлечења, прихватања, постоји шанса да се дође до другог: решавања. Уколико се болест не заинати, постоји велика могућност да ћеш почети да размишљаш о евентуалном бекству из тог мрака.

   И док сте читали све ово, успут се сећајући тренутака када вас је захватио овај вирус, вероватно сте и заборавили то да вам је апсолутно нејасан наслов овог поста.
Лењост.

   Болесна особа, којој је остало много мање него што је проживела не може бити лења. Неће дозволити себи тај 'раскош' трошења минута на безгранично излежавање, дванаестсатно спавање и непотребно гледање у монитор компјутера.
   Бити богат значи имати све у животу што је потребно: здравље, храну и кров над главом.
Не допустите да вас уобрази и промени то што сте богати.
   Док трагамо за стварима које иду против нас, и кривимо судбину за све лоше ствари, тако у ствари прикривамо нашег највећег непријатеља: себе.
  Ако са животним богатством постанете лењи, са било каквим другим ћете бити бескорисни.
   Не штедите, али трошите на прави начин.