Открављен

Први зраци Сунца стигли су до мене

и крв је поново јурнула кроз вене.
Крв је учинила да се заруменим

када сам почео од топлоте да шеним.

Волим то Сунце, чак и те зубе

ујутру знају најлепше да љубе.

Раширеног загрљаја прима ме у себе

и не да да његово чедо озебе.

Топлина ме обузима, то је тако лепо

овај дар са неба, чувам к'о нешто свето.

Пружам руку к' њему, па шта буде

ал' још је савршено недостижно за људе.

У слику се претвара на самом крају

када све чаролије најлепше нестају.

Ширим руке и мислим, овај бол ће проћи

Новог јутра, моје сунце ће поново доћи.