Сећања

Било би добро да је лепше

да се више смешим

да нам буде боље

и осетим се лепшим.

Да те ухватим за руку

и одведем далеко

где неће бити неко

где неће бити други.

Далеко од погледа 

јер превише је људи.

Желим твој дах на врату

да ми се отвориш ко брату

да ми пружиш срце

да ми кажеш нешто лепо.

Нажалост све лепо

је отишло са њом.

Тада упознаш прави живот

упознаш се са џунглом

и све ти постане лепше

што си с њом сматрао руглом.

Да живот није игра

схватиш с првом кишом

кад је нема крај тебе

да те испрска кришом.

Да те повреди нежно

и деси ти се смех

сада је само туп поглед

и мисли које су грех.

Окренеш се проклетству

и пружиш руке паклу

гризеш своје усне

ходајући по стаклу.

Била је твоја основа

нешто попут зида

који се обрушио на тебе

након што си га изгубио из вида.

Тад си изгубио и себе

тражећи негде њу

док си лутао около

она је била ту.

Чекала те је стрпљиво
 рекла нежне речи

али туђе усне на твојима

није умела да спречи.

Воли је, покажи

још једном то докажи

она одлази од тебе 

а ти се пуниш бесом.

Кад се испразниш

извинићеш се смс-ом.

Кад буде окренула главу

кад каже да је љубав прошла

онда она таква

и неће бити лоша.

Али касно бићеш маска

само празан сан 

који си срушио

 за само један дан.