Док године пролазе без икаквог страха
тебе стиже онај који нас све плаши,
тако је и болест узимала маха
јер доброг лоше не може да промаши.
Не радујеш се гласу јер је увек ту
ценити не знаш то што увек имаш,
зато не би помислио ни у сну
да управо сада последњи позив примаш.
Када те је коначно стварност стигла
већ те је сачекала прилика модра,
сада ти се свака длака на телу дигла
и у неверици стојиш крај његовог одра.
За друге си укочен, ал' у себи ридаш
јер је живот проклет и откинут ти је део,
очекујеш прекор што латице кидаш
ал' од свега добијаш само одраз бео.
Преостаје ти само да се некад сетиш
шта су неки људи за живота дали,
јер кад год у облаке полетиш
спустиће те громки одјек ПАЛИ!
Таман кад помислиш да је најгоре прошло
сетићеш се свега: и шетње и прича,
тек тада би ти у главу дошло
колико ти заправо недостаје твој чича.
Нема коментара:
Постави коментар