Повратак

Допустим да се спустим

довољно ниско

веома земљи блиско.

Тек када ме дела заболе

ја се дочекам на волеј.

Тако се шутнем у дупе

и отворим старе рупе,

претећи да ме повуку

држећи ме чврсто за руку.

Не, нисам потонуо

већ само тренутно клонуо,

јер кад се на мисли не пази

мозак те моментално згази.

Али пре него што се то деси

вратим се својој адреси.

Осетим да и даље дишем

па зато и ово пишем.

Јер кад се спустим довољно ниско

сувише дну блиско,

Живот ми на боље крене

јер ја имам њега,

а не он мене. 

Позната

Прикрадала си се годинама

чекала прави тренутак

и ево те

опет си ми гост.

Покушавала си ноћима

али је умор био јачи

или је водка била слаба.

Опет ћу те гушити људима,

обавезама,

игнорисаћу те сновима

и јутром окретати нови лист.

Писаћу преко твојих оцртаних трагова

затим читати ту сваштару 

онда када нестанеш. 

И ниси ти проблем

да нема тебе

не бих ценио твоју супротност.

Уосталом

ово сам сам тражио,

а најбоље знам

да је са собом најтеже.