Сећања

Било би добро да је лепше

да се више смешим

да нам буде боље

и осетим се лепшим.

Да те ухватим за руку

и одведем далеко

где неће бити неко

где неће бити други.

Далеко од погледа 

јер превише је људи.

Желим твој дах на врату

да ми се отвориш ко брату

да ми пружиш срце

да ми кажеш нешто лепо.

Нажалост све лепо

је отишло са њом.

Тада упознаш прави живот

упознаш се са џунглом

и све ти постане лепше

што си с њом сматрао руглом.

Да живот није игра

схватиш с првом кишом

кад је нема крај тебе

да те испрска кришом.

Да те повреди нежно

и деси ти се смех

сада је само туп поглед

и мисли које су грех.

Окренеш се проклетству

и пружиш руке паклу

гризеш своје усне

ходајући по стаклу.

Била је твоја основа

нешто попут зида

који се обрушио на тебе

након што си га изгубио из вида.

Тад си изгубио и себе

тражећи негде њу

док си лутао около

она је била ту.

Чекала те је стрпљиво
 рекла нежне речи

али туђе усне на твојима

није умела да спречи.

Воли је, покажи

још једном то докажи

она одлази од тебе 

а ти се пуниш бесом.

Кад се испразниш

извинићеш се смс-ом.

Кад буде окренула главу

кад каже да је љубав прошла

онда она таква

и неће бити лоша.

Али касно бићеш маска

само празан сан 

који си срушио

 за само један дан.

Последњи поздрав

Док године пролазе без икаквог страха

тебе стиже онај који нас све плаши,

тако је и болест узимала маха

јер доброг лоше не може да промаши.

Не радујеш се гласу јер је увек ту

ценити не знаш то што увек имаш,

зато не би помислио ни у сну

да управо сада последњи позив примаш.

Када те је коначно стварност стигла

већ те је сачекала прилика модра,

сада ти се свака длака на телу дигла

и у неверици стојиш крај његовог одра.

За друге си укочен, ал' у себи ридаш

јер је живот проклет и откинут ти је део,

очекујеш прекор што латице кидаш

ал' од свега добијаш само одраз бео.

Преостаје ти само да се некад сетиш

шта су неки људи за живота дали,

јер кад год у облаке полетиш

спустиће те громки одјек ПАЛИ!

Таман кад помислиш да је најгоре прошло

сетићеш се свега: и шетње и прича,

тек тада би ти у главу дошло

колико ти заправо недостаје твој чича.

Постојаност

Од чега си створен?

Да ли познајеш свој корен?

Или си непознат коров

Својој околини отров?

Ко си ти за своје?

Да ли те се они боје?

Колико им пута затребаш

Кад им се безрезервно предаш?

Да ли те се неко сети?

Било зими, или лети?

Пита ли ко за тебе

када ти душа назебе?

Има ли она спаса?

Или је само безлична маса?

Да ли си јој дао сврху

или још није спремна за трку?

Лако је стојати право

Када ти на рамену не седи ђаво.

Али буди човек, иако

те свакодневно јаше свако.