Једна од најчешћих ''услуга'' коју тражимо од људи у нашој околини јесте поштовање. Тражимо да поштују нашу личност, оно ко смо и одакле смо. Тражимо нешто што ни ми не познајемо у потпуности.
На скорашњем разговору за посао требало је да кажем нешто о себи, о својим хобијима и интересовањима. Узимајући у обзир трему коју сам имао, рекао сам тек трећину ствари које одражавају мене као индивидуу. Да ли се онда трема уопште може узети као оправдање у овом случају?
Скоро свему су нас научили у школи, само не како да поштујемо и уздигнемо себе. Како да се усавршавамо као личности. Као што је Робин Шарма написао: Ако немате времена за себе, то је као да возите ауто, а да немате времена да станете и сипете гориво. Многи од нас живе а да уопште и не помисле да стану и упознају себе. Уколико сами не знамо ко смо и од чега смо направљени, како онда други да знају шта, односно кога треба да поштују?
Данас је доста тога изобличено и померено из тачака нормалних вредности. Борећи се са непријатељима и пријатељима нисмо ни приметили колико је времена прошло. У међувремену смо доста тога научили и постали неко други. Можда бољи, можда гори. Свеједно, тај период самоспознаје нам је потребан како нам више не би наметали њихов систем вредности и њихова правила. Ако већ тражимо то поштовање, односно правила односа њих са нама, треба на кратко стати и та правила одредити.
Дакле, ако то већ нисте урадили, изолујте се и почните да размишљате о себи. Сазнајте шта је то што Вас издваја из масе и имајте то у виду када се будете борили за себе. Када нешто тражите, откриjте бар шта тражите!
Нема коментара:
Постави коментар