Где речи нису потребне

Тишину волим

а против тишине се борим.

Све што желим

својим трудом створим.

 И овај живот 

што ми други дао,

на прави начин

искористити сам знао.

Тишину волим

па ето, сад сам сам,

да самоћу победим 

ја све од себе дам.

Идем кроз ветар

чешам где ме гребе,

само никад нисам знао

како против себе.

Где је буке доста

тишина ми треба

дугачак језик

укротити се не да.

Где је речи много

ту је поглед мио,

само би тих загрљај

ту неопходан био.

Леп је сваки разговор

чак и кад се љутиш,

али је још лепше

кад са неким ћутиш.

Духови прошлости

Остави прошлост тамо где је

да је била лепа будућност би била,

јучерашње сунце не може да те згреје

она је већ код другог гнездо свила.

Не живи у прошлости, чујеш шта ти кажем?

И плач и смех остају за тобом,

зато ме не слушај шта ти лажем

пусти да останем само са собом.

Духови прошлости неуморно прате

јер мора да имаш чега да се бојиш,

утваре будуће молиш да те схвате

и да ти допусте да сам будућност кројиш.