Постојаност

Од чега си створен?

Да ли познајеш свој корен?

Или си непознат коров

Својој околини отров?

Ко си ти за своје?

Да ли те се они боје?

Колико им пута затребаш

Кад им се безрезервно предаш?

Да ли те се неко сети?

Било зими, или лети?

Пита ли ко за тебе

када ти душа назебе?

Има ли она спаса?

Или је само безлична маса?

Да ли си јој дао сврху

или још није спремна за трку?

Лако је стојати право

Када ти на рамену не седи ђаво.

Али буди човек, иако

те свакодневно јаше свако.

Борба

Кад умор стигне и обавезе оборе

тада и најлакша пада глава,

Кад без најаве капци почну да горе

то је први знак да ми се спава.

Не желим јастук ни покривач хладан

да у топлој ноћи климу себи стварам,

не представља проблем ни то што сам гладан

јер како затворим очи - тако се успавам.

Живимо да радимо, то је факат
шта год добијем, то брзо дам,
средства су све, али не и лакат
јер успех је једино што знам.

Ја

Ово што сад видиш

ово нисам ја

пуно пута преварен

и покупљен са дна.

Ово што сад видиш

није било тако

бос по трњу ходао

много пута плак'о.

И даље ме гледаш

превише је лако!

кажеш, бити ја

то би мог'о свако.

Али не би, веруј ми

ово срце јако

некада, пре овога 

није било такво!

Иако сам преболео

све што ме је такло

ту је, негде, тиња

крхко је к'о стакло.

А ти, ако си храбар

па би дупе мак'о,

пробај бити ја

и живи овако!

Где речи нису потребне

Тишину волим

а против тишине се борим.

Све што желим

својим трудом створим.

 И овај живот 

што ми други дао,

на прави начин

искористити сам знао.

Тишину волим

па ето, сад сам сам,

да самоћу победим 

ја све од себе дам.

Идем кроз ветар

чешам где ме гребе,

само никад нисам знао

како против себе.

Где је буке доста

тишина ми треба

дугачак језик

укротити се не да.

Где је речи много

ту је поглед мио,

само би тих загрљај

ту неопходан био.

Леп је сваки разговор

чак и кад се љутиш,

али је још лепше

кад са неким ћутиш.

Духови прошлости

Остави прошлост тамо где је

да је била лепа будућност би била,

јучерашње сунце не може да те згреје

она је већ код другог гнездо свила.

Не живи у прошлости, чујеш шта ти кажем?

И плач и смех остају за тобом,

зато ме не слушај шта ти лажем

пусти да останем само са собом.

Духови прошлости неуморно прате

јер мора да имаш чега да се бојиш,

утваре будуће молиш да те схвате

и да ти допусте да сам будућност кројиш.