Блогери
Влогери
Писци
Приповетписци
Романописци
Новинари
Фотографи
Научници
Филозофи
Коментатори
Критичари
Сликари
Уметници
Глумци
Певачи
Стилисти
и шта све више не...
Данас би сви да буду све.
Сви се у све разумеју. Сви све схватају. Тумаче дешавања на свој начин који је, јелте, једини нормалан и исправан.
Данас је свима све на дохват руке. Све је доступно и спремно да буде подвргнуто новим идејама и мишљењима.
Биће да људи једноставно траже ''леба без мотике'' и начин како да најлакше уздигну себе. Као да свет већ није довољно извештачен, они би да унесу још мало шминке.
Будући да се грозим истог, боље би било и ја да обратим пажњу на оно што радим.
Да престанем да водим блог, пишем песме, одустанем од романа, поцепам приповетку, избришем фотографије, одбацим диплому, оканем се коментарисања. Да више не филозофирам о животу и људима. Да престанем да критикујем уметничка остварења, бацим све цртеже и да се не представљам као Уметник. Време ми је да престанем да глумим да бих се уклопио и не певам више када ми је до тога.
Можда је још нешто у животу остало неотрцано.
