Научно је доказано да је свако људско биће на Земљи јединка за себе, односно да свако носи свој јединствени ДНК код. Са друге стране, постоје сличности, како физичке, тако и менталне. Та идентичност не мора бити условљена неким посебним законитостима. Ипак, свакако је примећено да она постоји између људи унутар неке нације.
Не могу да кажем да сам пропутовао свет и упознао све људе различитих нација и вера, а још мање да сам залазио у све слојеве њиховог друштва. Тако нисам ни упознат са оним што карактерише одређени народ, али било би сурово смешно да још неко осим Срба има навике као што су неке које ћу споменути у наставку текста.
А?
Постоји нешто горе од српске грозне навике да се питања Молим? Извини? Шта? често замене упитном заменицом А? Сигурно сте помислили на ону нашу 'лепу' навику да у разговору користимо узречицу Бре! Да, имамо сва права за коришћење те речи и пошто су многи писали о њој нећу много да дужим. Постоје више верзија шта значи та реч почев од претпоставке да се ради о новом облику речи из народних писанија из 17. и 18. века где је постојала као 'бри', 'бро'. Тако се ради о набрекивању, наглашавању или знаку љутње. Затим постоје и верзије да је реч настала од шпанске речи Hombre (човек) као и да је то турцизам, синоним за погрдну реч магарац, будала.
Ако сте помислили да је то горе, погрешили сте, нисам на то мислио. Нешто горе од речи потекле из народа под чијим ропством смо били пола века, а да притом има погрдно значење, је реч која непристојно прекида саговорника, изговорена у лоше време, на лош начин и без икаквог смисла.
Ситуација је следећа: Причате са неким (обично је тај А? синдром примећен код старијих особа) и непосредно од почетка ваше реченице, негде између прве и друге речи, бивате прекинути једним гласним и чистим 'питањем' A? Дакле упадица без смисла и циља. Слушалац једва да је пропустио и једну реч ваше реченице, а већ није чуо (разумео) нешто. Све и да је пропустио мистериозни почетак реченице која је од космичке важности, свако мало писменији човек ће и без њега наћи смисао те реченице. Та претпоставка о случајном пропуштању прве саговорникове реченице бива све мање логична када се упадица А? понавља из реченице у реченицу.
Примећено је да у тим случајевима, жртва ове тортуре често губи карактеристике човека јер зверски жели да глава која је прекида буде измештена из свог природног лежишта.
Ма не.
Да ли због доказивања у друштву, уздизање изнад других, неког комплекса или из неког другог разлога, људи често имају потребу да увек буду у праву у разговору са неким. Приметио сам тако да ће вас људи те сорте малтене убедити у неисправно, само како би њихова била задња. Они мање тврдоглави, али ипак од тог соја, се испрва неће сложити са вама и то фразом Ма не. Након тога ћете ви очекивати да вам образложи своје другачије мишљење али ћете добити вашу причу на исти или идентичан начин. Па то и кажем, рећи ћете, али вас друга страна неће разумети.
Наставиће се, бре!
