Дама

      Изгубљена врста особе женског пола, која по сталежу припада искључиво џентлмену. Она заводи, фасцинира, одише нежношћу и љупкошћу, скромна је, има манире. Може бити сиромашнијег знања, али никако у мањку културе и васпитања. Облачи се угледно, сразмерно својим годинама, што мање непристојно обучена, а што више женственијег изгледа. Тај недостатак слободнијег облачења, који може да остави погрешан утисак, надокнађује унутрашњом лепотом која мушкарца обара с ногу.

         То је особа која је рођена да буде освојена, вољена и пажена. Особа која је са друге стране и увиђајна, пажљива и пожртвована. Даму не чини ни изглед, ни број година, као ни околности њеног рођења. 

         Дама се не рађа као таква. Најпре се рађа женска особа која касније, услед ваљаног васпитања и културе живљења, постаје то и заслужи да носи ту титулу. Права дама улази у љубавну везу из заљубљености, а удаје се из досањане љубави.

     Ако сте срели особу која је културна, лепо васпитана, која поносно држи своје тело и атрибуте своје женствености, ма какви год они били, која се активно не предаје пороцима, која се извини када се убаци у разговор, или упита за реч. Код које је спољашња лепота у мртвој трци са унутрашњом, која не псује, није поводљива и нескромне природе, ваш живот је управо постао богатији за једно сазнање више: Даме ипак постоје!

Дефинитивно

   Данас  је тешко наћи доброг саговорника, а камоли добру љубав. Данас, човек је спреман на све, да промени све, да би се уклопио у околину и друштво. Где сам ја на тој лествици људи? Да ли сам песник, писац, да ли пишем нешто што ће људи читати, или што ће скупљати прашину међу осталим мојим промашајима? Да ли сам уметник, играч, сликар? Да ли сам превише груб, или превише мек? Да ли сам заводник, срцеломац? Да ли сам између свега човек?

   Кажеш  да сам провидан? Јесам. Не скривам ништа, не умем ни да хоћу. Понекад ми је то минус. За изненађења сам смотан, за лажи неискусан. Где си ти у свему овоме? Пронађи се. Још једном, бићу провидан. Још једном, бићу само твој уметник, писац. Пронађи се. Превише сам срећан да бих те сакрио од очију других. Превише сам себичан да бих те дао другима. Премало ти дајем, колико заслужујеш. Имаш ме, док ме видиш... и после тога.

   Шта би било кад би било; да си нашла другог, да си пала испит и била нерасположена, разочарана у свет. Да те вечери не будеш у својој соби, радознала. Шта да си баш тада,  у неком другом, паралелном свету, страсно водила љубав са неким, као што си јуче са мном. Да су те све те јединице и нуле само прелетеле. Преко твог топлог тела, твог уздаха. Шта би било, да си волела, баш тад, неког другог. Да у тренутку пуцања мреже, пукну и стаклa две чаше пуне вина, да наздрављате вама, животу, љубави. Ајде, да не будем превише строг, могла си да славиш положен испит, нечије рођење... нечију смрт.

Могао сам и ја да будем срећнији тада, да ми је живот мало више ишао под руку. Могао сам бити и тужнији, није да нисам. Могао сам себе гушити јастуком, мокрим од суза.

   Постојале су собе. Постоје и данас. Као што постоји она иста где си први пут пала у жару наших пољубаца.

   Негде, између два паралелна света, постоји наш. Не може се опипати, али осећа се. Невидљив је, а гледамо га. Негде, између сукоба времена и простора. Негде, где су ми ненаписани закони дозволили да будем на више места у исто време, лутао сам тражећи нешто. Не, нећу рећи да сам тражио тебe, то је већ излизан трик. Међутим, прави трагач увек нађе оно за чим трага, чак и ако не зна конкретно шта тражи.

   Без намештаја и прозора, само са једним вратима, лутао сам идентичним собама. Биле су пуне непознатих људи. Не волим масе, затупљују ме. Знаш шта волим? Када се из те масе неко истиче. Је л знаш шта је још лепше од тога? Када тог неког ја пронађем. Били су виши од тебе, али како је овде физичка висина само реч, твоја друга висина је упала у мој видокруг.